Naš glavni grad je zaista poseban, kako zbog ljudi, kako zbog mesta i lepota koje ga krase, on takođe krije i neke tajne koje su i do dan danas ostale misterija za sve nas. Evo nekih najmisterijoznijih priča Beograda.
Misterija najstarije kuće Beograda
Ova kuća nalazi se na adresi Dušanova 10 na Dorćalu. Navodno ispod ove kuće se nalze tajni podzemni tuneli. Kuća je građena od 1724. do 1727. godine od strane švajcarskog neimara Mikole Doksata de Muresa, ali nesrećni graditelj je kasnije pogubljen od strane austrijskih vlasti zbog, kako rekoše tada vlastodršci, veleizdaje.
Kasnije su se kovale i priče da su tu Nemci pronašli neko blago. Posle odlaska okupatora, tadašnji stanovnici Dušanove 10 bili su u čudu kada su otkrili tunel koji vodi ko zna kuda! Međutim tama je bila najveća prepreke za ljude da uđu i vide kuda vodi taj tunel, a danas je gotovo sve u ruševinama i pod vodom! Šteta!
Grad Žrnov
Nekada se na mestu gde danas ponosno stoji spomenik Neznanom junaku na Avali čvrsto uzdizao srednjovekovni grad-tvrđava Žrnov ili Žrnovan. Gde su danas ostaci Žrnova, za koji više od polovina Beograđana čak ne zna ni da je postojao? Arheolozi tvrde da je Žrnov, grad na najvišem vrhu Avale, bio jedno od šest najvažnijih utvrđenja Srbije, kao i da je zlatno doba imao u vreme Srpske despotovine, a da je podignut na zahtev despota Stefana Lazarevića.
Navodno je izgrađen na temeljima stare rimske osmatračnice, a ime je dobio po žrvnju koji je služio za meljenje rude nalažene u podnožju brda. Davne 1934. godine kralj Aleksandar Karađorđević brutalno ga je uništio, sravnivši ga sa zemljom, zanavek ga poslavši u zaborav. Zašto se kralj odlučio baš na ovakav potez i danas je misterija?
Misterija Tašmajdana
Iako je mnogi misle da su mošti prvog srpskog prosvetitelja spaljene na Vračaru neki dokazi govore u prilog tome da se događaj odigrao na Tašmajdanu, približnije na mestu gde se danas nalazi restoran „Poslednja šansa“ a koji je u to doba nazivan Čupina umka.
Po svemu sudeći ova istorijska misterija je nastala zbog terminološke zbrke zbog pitanja gde je u 16. veku bio Vračar, ali i danas izaziva polemike. Pretpostavki i dokaza za ovu tezu ima mnogo, a pitanje gde se zapravo odvijao događaj koji su Srbi zapamtili pokrenuo je osamedsetih godina 19. veka pravnik i erudita Sreten Popović. Popović je tada sakupio mnogo podataka koji govore u prilog pretpostavci da spaljivanje nije dogodilo na Vračaru.
Popović je, među ostalim, došao i do predanja izvesnog Slepog Laze koji je pamtio predanje predaka i ispričao mu sledeće: „Od oltara hrama Svetog Marka (koji je podigao knez Miloš), odbroj, na istok, sedamdeset koraka. Doći ćeš do jednog uzvišenja. Pogledaj odatle levo i desno! Vidiš li Beograd, Savu i Dunav? E, tu, na tom vidikovcu, spaljen je Sveti Sava. Taj brežuljak zove se Čupina umka“.
Na Tašmajdanu se kasnije nalazilo groblje, ali mnogi ne znaju da je bio mistično mesto koga su i Turci i Austrijanci koristili pre toga i da su se tu nalazile ciganske čerge gde bi se stare gatare okupljale da vračaju beogradskim radozalncima, te otuda izraz Vračar koji je kasnije, izvesno, promenio lokaciju ka jugu.
Dokaz više da se na tom mestu dogodilo spaljivanje je činjenica da je tu prolazio najvažniji put tog vremena Carigradski drum (sadašnji Bulevar kralja Aleksandra) kojim je prošao Sinan paša sa moštima, kako bi ga Srbi videli i gledali dok spaljuje mošti Svetog Save.
A kako je sadašnji Vračar dobio ime, e to je već neka druga priča!
