Njihova priča počinje Miličinim odlaskom na “Work & travel” program za mlade sa još dve drugarice
Milica i Džejmeson pamtiće 13. oktobar kao najsrećniji dan u životu, jer su tada ova Srpkinja i Amerikanac na zavejanoj livadi Nacionalnog parka Jeloustoun u državi Montani izgovorili sudbonosno da.
Njihova priča počinje Miličinim odlaskom na “Work & travel” program za mlade sa još dve drugarice. Bile su u potrazi za dodatnim poslom i najbolja ponuda na koju su naišle bio je restoran u kom će upoznati Džejmesona. On je tamo već radio.
Nakon prve smene shvatili su da su komšije, žive jedno pored drugog jer je Gardiner malo mesto. Kako su dani odmicali, posle posla bi sedeli ispred kuće, baš kao što se to radi na Balkanu. Upoznavali su jedno drugo, zapravo kulturu i stapali se sa razlikama koje su se u prvi mah činile nesagledivim.
Srpski zet, Džejmeson, seća se kako je izgledalo trenutak kada je prvi put ugledao Milicu.
– Pojavila se devojka sa mnogo šljaštećim rancem, u sportskoj odeći od glave do pete. Nikad nisam mislio da ću se zaljubiti u nekog sa drugog kontinenta, zato što uvek odlaze. Uspeo sam da je nagovorim da ide na planinarenje sa mnom i da spava napolju ili u kolima, iako sam znao da to nije njen stil. Tada sam shvatio da se ona zaljubila, a i ja sam – rekao nam je on.
Stvari ipak nisu išle tako glatko, jer ona je gradsko dete, a on rođen na istočnoj obali Amerike.
Pokušavao je da me nagovori da idemo na pecanje, planinarenje ili kampovanje, ali sam ja bila u fazonu “ma nema šanse”. Bio je uporan i posle milionitog poziva, pristanem. Mislim da sam tad prvi put zapravo videla prave lepote tog mesta i prirode, a i zaljubila se u nekog ko je hteo sve te lepote samo meni da pokaže – prisetila se Milica.
Zabavljali su se nekoliko meseci, dok njena viza nije istekla i onda je morala da se vrati kući, tako je letnja bajka bila prekinuta. Kako nam je rekla, oboje je slomila pomisao da moraju da održavaju vezu na osam hiljada kilometara.
Ipak, Milica se nakon nekoliko prepreka vratila ovog leta u isti grad, a tamo ju je čekao Džejmeson. Radili su nekoliko nedelja, a onda je usledilo najlepše veče njenog života.
Zaprosio me je jedne noći dok smo se vraćali sa posla nasred ulice – kroz smeh nam je prepričala.
– Kad je otišla shvatio sam koliko je to teško bilo, onda se vratila i rekao sam sebi “Nećeš je izgubiti dva puta”. Tako sam je i zaprosio – rekao nam je Miličin, sada već suprug.
AMERIČKA SVADBA
Svadbeni običaj američkog kontinenta znatno se razliku od naših, ali ova Srpkinja je uspela da im se prilagodi.
Za početak, sve što su mogli su isfinansirali oni sami, a tamo gde je škripelo, “pogurali” su prijatelji – od organizacije, do hrane i pića, torte i fotografa. Matičar je, kako je dozvoljeno, mogla da bude bilo koja punoletna osoba – oni su izabrali svog prijatelja.
Tradicija nečeg novog, polovnog i plavog je takođe bila ispoštovana.
– Morala sam da imam nešto plavo, to je bila ogrlica koju mi je najbolja drugarica poslala iz Srbije. Nešto pozajmljeno bio je pulover koji mi jedna od deveruša dala i nešto novo su bile minđuše koje mi je Džejmeson napravio – kazala je Milica.
Kako je ona pravoslavne veroispovesti (mada, kako je rekla, nije previše religiozna), a on katolik, odmah su otpisali mogućnost crkvenog venčanja.
Odlučili su da će cela ceremonija biti održana u parku koji je i ulaz u Jelouston Park. Taj dan je jedini dan kada je na ovom mestu u oktobru padao sneg.
Bilo je hladno, duvao je vetar, a Milica je u čizmama i dugoj beloj haljini, sa Džejmesonovim ocem pod ruku, stala pred oltar. Sve je bilo romantično.
Za mene je bilo poprilično teško da organizujem sve, jer nisam znala ništa, ali njegov tata je mnogo pomogao. Njima je ovde važna tradicija. Ovde nema onog da se kupuje mlada, da se puca iz pištolja i ostali naši običaji.
Pitali smo ih da li su barem nešto iz srpske tradicije primenili, zajedno su nam odgovorili:
– Nismo, jer je bilo malo venčanje. Ja sam htela da uvedem malo srpske tradicije, ali je to mnogo teško ovde jer sam ja jedina iz Srbije pa ljudi ne bi znali kako da reaguju. Međutim, njemu se mnogo sviđa kultura i na koji način mi slavimo i jedva čeka to da doživi.
IPAK ĆE ZET I U SRBIJU
Kada su Miličini roditelji saznali da se udaje, bili su presrećni, jer su znali njihovu priču i koliko ga ona voli. Rekli su joj da bi rađe voleli da je vide srećnu, nego kod kuće da pati. Oni nestrpljivo čekaju da ga upoznaju, a on polako uči srpske reči.
– Za sad zna samo psovke i da kaže “može jedno pivo”, ali napreduje – kroz smeh nam je rekla Milica.
Dolazak u Srbiju planiraju čim se papiri srede, da on upozna sve njene prijatelje i porodicu, ali i da naprave pravo srpsko venčanje.
– Džejmeson se svakog dana oduševljava kulturom i Srbijom u potpunosti. A i moji roditelji su već počeli da planiraju svadbu – kako će da izgleda, gde će da bude, pa sve do najsitnijih detalja. I njegova porodica se isto oduševila i jedva čekaju da dođu u Srbiju i da ovde napravimo svadbu.
Ovaj bračni par sasvim spontano je došao na ideju da krenu u zajednički život, uprkos potpuno različitom kulturološkom kodu, drugačijoj nacionalnosti i veri.
Njihova svadba nije bila uobičajena, čak ni za Amere, a Miličini roditelji nakon svega spremaju svadbu kojom će svojim prijateljima pokazati kakvi smo mi Srbi.
