Imajući na umu nesreću u kojoj je izgubio oca, Dalibor je obećao sebi i mami da će motor voziti samo na stazi
Za razliku od Valentina Rosija i Marka Markeza, Dalibor Miletić (26) iz Lazarevca nije seo na motor čim je prohodao. Dača trke vozi tek šest godina, a iako već godinama nema svoj motor i vozi pozajmljene, uspeo je da stigne do najpoznatijih svetskih staza i da na mnogima stane na pobedničko postolje. Sada ima šansu da bude jedini srpski vozač na velikoj trci u Nemačkoj, ali mu je za taj poduhvat potreban motor koji nije “sklepan” od deset različitih.
Još kao mali, Dalibor je zavoleo motore gledajući tatu i njegove prijatelje. Njegov san da vozi dvotočkaša prekinula je 2001. godine tragična nesreća. Dok je vozio motor, Daliborov otac stradao je u udesu, pa je želju njegovog sina za vožnjom nadjačala porodična trauma.
– Tada sam počeo da se bavim biciklizmom i vaterpolom. Kratko sam se bavio akrobacijama na skuteru. Hteo sam da vozim i motor, ali mi nisu dali, sve do prve trke na Banjici, kada sam na zagrevanju bio prvi. Već u drugoj trci koju sam vozio sam se borio za prvo mesto, ali sam završio kao drugi – priča on.
Imajući na umu nesreću u kojoj je izgubio oca, Dalibor je obećao sebi i mami da će motor voziti samo na stazi. Do današnjeg dana to obećanje nije prekršio. Tadašnji vaterpolista morao je da smrša 25 kilograma da bi postao vozač, a osim mame koja mu je konstantna podrška, uz njega je bio i menadžer Dejan Kajmaković.
Već na jednoj od narednih trka bio sam prvi. Pitali su me svi “Ko si ti?”, a ja sam im govorio “Pa, ja sam ja” – priča Dalibor za Telegraf.
Za ovih šest godina stigao je do najvećih staza, pa je 2017. godine učestvovao i na čuvenoj trci “24 sata Le Man”. Tada je vozio najdužu etapu do sada, tri i po sata bez prekida.
Iako nema dug trkački staž, Daliboru se svašta izdešavalo na stazama.
– Na trci koja traje 24 sata sam u jednom trenutku čak i zaspao. Vozio sam pravac od 1.800 metara, bio sam umoran i počeo da tonem u san. Da nije drugi vozač prošao tik pored mene i prodrmao me, ko zna šta je moglo da se desi – priča on.
Najbrže što je vozio je 340 kilometara na sat, a jednom je pao na stazi pri brzini od 230 kilometara na sat.
Padao sam 28 puta, ali tada u Češkoj ja sam otišao na jednu, a motor na drugu, pa nisu mogli dugo da ga nađu. Pao sam na glavu, ispalo mi je rame, pukla kaciga, ali mi je najteže palo to što sam slomio ceo motor – priča on.
Na trci u francuskom Karolu vozio je sa Dragoslavom Kulom Perišićem, višestrukim šampionom Srbije koji mi je pomogao uz pomoć svojih kontakata.
– Završili smo peti od ukupno 20 ekipa. Svidelo im se kako vozim, pa su došli da vide motor. Stali su ispred mog motora i pitali me gde je motor sa kojim sam vozio. Pokazao sam im taj. Bili su šokirani. Motor škripi, a oni se hvataju za glavu. Misle, ako je ovim motorom vozio, onda je odličan – priča Dalibor.
Vlasnik jednog velikog tima zvao ga je da vozi za njega na ovogodišnjem Le Manu, ali su nedavno dva vozača promenila tim i plan je propao, ali se rodio novi.
– U maju prošle godine osnovao sam svoj tim i nadam se da ću da vozim Ošersleben trku u Nemačkoj. Sada prikupljam novac za novi motor. U pitanju je Jamaha R1 – priča on
Do novca bi trebalo da dođe do 15. februara, jer početkom meseca mora da ga naruči ukoliko želi da stigne na vreme, a još nije uspeo sve da skupi.
– Važno je imati svoj motor, a ja ga nikada nisam imao. Čovek je stegnut kada se konstantno plaši da će da padne i da uništi tuđi motor, tada i ne vozi najbolje što može. Tak kada si potpuno opušten daješ sve od sebe, a to možeš samo na svom motoru – priča on.
Kada bi mogao da bira, na leđima bi nosio broj 7.
To je sveti broj koji se vezuje s Bogom i sa stvaranjem sveta za sedam dana. Takođe, životna lekcija broja sedam glasi: Posvećujem svoj život traganju za istinom u želji da ću tom istinom večno zračiti – objašnjava on.
Plan za ovu sezonu je da vozi balkanski šampionat, istočno evropski, alpe adria kup i da se pojavi na jednoj do dve trke svetskog šampionata, a u tome mu, između ostalih, pomažu Dragan Ljubinković i Slavenko Ristić iz Bjeljine.
Šampionati na kojima je učestvovao:
2017. Svetski Endurance šampionat
2017. Šampion Bosne 1.000 sbk
2017. Šampion Srbije klasa 600 ssp
2016. DLC German Endurance, drugo mesto
2016. Bosna klasa 1.000 sbk, treće mesto
2015. Srbija, klasa 600 sst, drugo mesto
2014. Šampion Srbije, klasa 600, drugo mesto
2014. Vicešampion Bugarske 600 sst
2013. Srbija 600 sst, šesto mesto
2012. Srbija 600 sst, treće mesto
