Majka Jugovića je žena koja je u Kosovskom boju izgubila muža i svih devet sinova. Ona je simbol izdržljive žene, majke heroja koja hrabro podnosi smrt svojih najmilijih sve do trenutka kada njena ogromana patnja i duševni bol pređu granice izdržljivosti i razore njeno biće. Tragedija majke Jugovića, njena veliku ljubav prema sinovima i neizdrživi bol zbog njihovog gubitka opevani su pesmi “Smrt majke Jugovića”. Narodni pevač je kroz karakter ove hrabre žene istakao dva najuzvišenija ljudska osećanja: materinstvo i patriotizam.
Zbog velike brige za svoje sinove i nestrpljenja da sazna njihovu sudbinu majka je molila boga za oči sokolove i krila labudova. Bog je uslišio njenu molbu i poklonio joj ono sto je želela, jer je znao za njenu veliku tragediju. Kada je majka stigla na Kosovo i videla svoje sinove mrtve pretrpela je veliki bol, ali nije zaplakala. Bila je tvrda srca i odolela je tom velikom iskušenju. Kada se vratila u dvor i saopštila tužne vesti, svi su plakali osim nje. Slušala je glasan plač svojih snaja i gledala njihov bol, ali ni tada nije zaplakala. Ona je tugovala negde duboko u sebi. U noći bdenja konj njenog sina Damjana je zavrištao. Iako je znala zbog čega konj vrišti, želela je da joj neko skrene misli i kaže pogrešan odgovor kako bi joj bilo lakše. Zato je pitala da li je konj žedan ili gladan, a kada joj je Damjanova žena rekla da konj vrišti jer mu nema gospodara, majčin bol bio je još veći, ali je i njega izdržala. Sutra ujutro doletela su dva crna gavrana krvavih krila koji su ispustili ruku junaka u majčino krilo! To je bila ruka njenog sina Damjana i ona je podstakla majku na sećanje i razmšljanje o svojim sinovima. To je bio vrhunac njene izdržljivosti. Nije mogla više da izdrži bol koji je iznutra razarao. Od patnje i žalosti srce joj je prepuklo i ne samo srce, nego celo njeno telo. Nadula se, rasprsnula i tako u svojoj smrti sa svojim mužem i sinovima sjedinila.
Ljubav majke Jugovića prema sinovima je bila ogromna, a bol u duši zbog njihovog gubitka još veći. Bila je ona hrabra žena, jaka i izdržljiva, ali i pored toga nije mogla da preboli smrt svojih najmilijih. Njen duševni bol je polagano rastao i na kraju prerastao je u fizički bol koji je probio granice njene izdržljivosti i potpuno je razorio. Ljubav majke Jugovića prema svojim sinovima je simbol majčinske ljubavi koja nema granice i koja se ničim ne može izmeriti.
