Nekoliko anegdota o Josipu Brozu Titu koji je voleo da se tajno iskrade i iz Plavog voza i od obezbeđenja i da pije s bačkoplančanima u velelepnom hotelu Turist.
ŽANDAR U SLUŽBI PARTIJE
Pre rata Tito je često putovao na sastanke po zemlji, a i izvan granice, pa se uvek služio falsifikovanim ispravama. Jednom je tako putovao na važan partijski zadatak pod imenom inžinjera Kostanjšeka. Slučaj je hteo da se u njegovom kupeu našao neki žandarski narednik, vrlo razgovorljiv i znatiželjan. Tito je bio otmeno odeven, s rukavicama i šeširom, pa je žandaru verovatno godilo da razgovara s tako uglađenim gospodinom.
Tito je vrlo spretno odgovarao na sva pitanja, Ističući kako ima obaviti neki vrlo važan državni posao. Stigavši na odredište, Tito se pozdravi s narednikom i htede izaći, ali ovaj dohvati njego kovčeg i ponese mu ga do perona. Pre nego što će se vratiti u vagon, žandar salutira i poželi Titu:
-Pa gledajte da dobro obavite onaj važan posao,
-Budite bez brige, trudit ću se – odgovori Tito.
SPASLA GA BEBA
Zbog sve većeg progona komunista god. 1934., Josip Broz je krenuo preko Beča u Sovjetski Savez. U kupeu brzog voza koji se približavao Mariboru, s Brozom se vozila neka austrijanka držeći u naručju malo dete. Kad su na granici ušli u voz policajci i zatražili pasoše, austri-janka je zamolila Broza da joj pridrži dete.
Došao je red i na Broza da pokaže svoju ispravu. Putovao je pod lažnim imenom češkog inžinjera Tomaneka, s ne baš najbolje falsifikovanim pasošem. U trenutku kad je predao pasoš policajcu, osetio je nešto toplo u krilu. Brzo je podigao dete i na svetlom odelu ugledao oveću mrlju – beba ga je umokrila. Policajci su se slatko nasmejali i samo površno pregledali Brozov pasoš, i da bez opasnosti pređe granicu.
NEKA PITA PROLETERE
Vrhovni štab se u vrijeme pete neprijateljske ofanzive, 1943. našao u teškom položaju, samo nekoliko stoti-na metara od neprijateljskih linija. Član britanske vojne misije, kapetan Deakin prišao je s tumačem Titu i upitao:
-Kakva je situacija?
Kad su mu pokazali gde se nalazi neprijatelj, uzbuđeno je rekao:
-Pa što se ne predamo?
Kad je tumač preveo Titu Deakinove reči, Vrhovni komadant odgovori:
-Reci mu, nek ode k Prvoj proleterskoj, pa ako se oni slože da se predamo, slažem se i ja.
KAD SE TITO NE OBRIJE
U jedinicama oko Vrhovnog štaba Titova je urednost bila upravo poslovična. Bez obzira na situaciju, uvek je nalazio vremena da se obrije. U toku pete ofanzive, na Zelengori jedan od boraca primeti da se tog jutra Tito nije obrijao, pa će svom drugu:
– E, moj druže, mora da smo zapali u gadna g…., kad se drug Stari nije ni obrijao.
EH, I TI SI MI NEKI VOJNIK
U petoj neprijateljskoj ofanzivi drug Tito je bio ranjen u ruku. S jednom rukom u zavoju, i štapom u drugoj ruci, bez mašinke od koje se retko rastajao, išao je sa članovima štaba i svojom pratnjom preko planinskog prevoja. Na uskoj stazi susreli su staricu. Šaleći se, Tito joj reče neka se ukloni da može proći vojska. Starica ga odmeri od glave do pete, pa promrsi:
– Eh, i ti si mi neki vojnik, kad ni puške nemaš!
PRAVEDNI SUDIJA
U toku narodnooslobodilačke borbe, na oslobođenoj su se teritoriji, u trenucima predaha, organizovali razni sportski susreti. Tako se jednom prilikom igrala fudbalska utakmica. Igra je bila poprilično nečista, sudac neodlučan i nedosledan, pa je često dolazilo do prepirki i prekida igre. Titu, koji se nalazio u publici, dosadilo to neprekidno objašnjavanje, pa iznenada uđe u igralište, uzme od suca pištaljku i obrati se igračima:
-Da vidimo sada hoće li se neko protiviti odlukama sudije?
UZAJAMNO RAZUMEVANJE
God. 1944. Tito je posetio Vršac i neka okolna sela, pa se zanimao kako narod živi, kako se slažu sa svojim susedima.
-Pa, eto, slažemo se…Samo, druže Tito… kradu nam konje!
-A što vi na to?
-Pa i mi njima krademo konje.
-E, onda dobro – smeška se Tito – znači, postoji obostrano razumevanje.
KRIV JE MINIĆ
Jednom se prilikom povela reč o tome kako je francuski predsednik Šarl de Gol bio ljut na jugoslovenske komuniste što su četničkog vođu Dražu Mihailovića posle rata osudili na smrt. De Gol je, naime s Dražom svojevremeno bio polazio vojne nauke na glasovitoj akademiji u Saint Cyru, pa je držao umesnim da izrazi svoje negodovanje, ne poznajući zacelo činjenice o izdajničkoj ulozi ovog nekadašnjeg školskog druga u II svetskom ratu.
Slušajući taj razgovor, kojem je prisustvovao i Miloš Minić, Tito u jednom trenutku dobaci, pokazujući na Minića:
-Pa neka pozove na odgovornost glavnog ”krivca”, on je bio državni tužilac na suđenju Draži…
NAJBOLJI POTEZ
U nacionalnom klubu štampe u Vašingtonu, Tito je 29.X.1970. odgovarao na pitanja američkih novinara. Zahvaljujući Titovoj poslovičnoj ležernostii pristupačnosti, ubrzo je uspostavljen prisan kontakt i srdačna atmosfera. Svojim duhovitim i sadržajnim odgovorima, Tito je imresionirao i najprovokativnije predstavnike ”sedme sile”.
-Gospodine Predsedniče, šta predstavlja najveći pozitivan rezultat Niksonove posete Jugoslaviji?
-To što sam ja danas u Americi – lakonski je odgovorio Tito.
(titomanija.com.ba/britic.co.uk)
