Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba. Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Ðorđem Petrovićem – Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak.
Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti. Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović. Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom. Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije. Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije. Iako se misli da se o dešavanjima na Sretenje baš sve zna, ipak postoji nekoliko zabluda.
PET MISTERIJA SRETENJA
1. Ustanak i ustav nisu bili istog datuma
Iako se slave kao jedan praznik, početak ustanka i donošenje ustava nisu bili istog datuma. Ustanak je podignut 2. februara 1804, po starom julijanskog kalendaru, a iako je Skupština raspravu o ustavu počela 15. februara 1835, on je usvojen narednog dana.
2. Karađorđe nevoljeni vođa
Mada Karađorđe važi za heroja koji je poveo kuku i motiku da protera Turke, on uopšte nije bio omiljen. Prek i agresivan bio je savršen vođa, ali nije imao sveobuhvatnu podršku naroda.
3. Ustanak nije bio u Marićevića jaruzi
Velika je zabluda da su se ustanici sakrili u Marićevićevoj jaruzi i proglasili Karađorđa za vožda. Tačna lokacija je na oko dva kilometra više jaruge kod dva velika bresta na zaravanku opkoljenom sa svih strana gustim lugom.
4. Simbol masona oko i šestar
Sretenjski ustav je sadržao simbole masonerije, svevideće oko i šestar. Ovaj podatak može se naći i na sajtu masonske organizacije Regularna Velika Loža Srbije.
5. Miloš nije bio protiv ustava
U udžbenicima piše da je donošenje ustava nametnuto Miletinom bunom januara 1835. Knez Miloš je još 1829. naložio ljudima “koje je držao sposobnim da sakupljaju građu za srpski ustav”, a 1830. dao nalog Dimitriju Davidoviću da počne izradu. U Arhivu Srbije postoje dva ustavna predloga iz 1831. (četiri godine pre ustava)
