Gimnazija u Smederevu, jedan od najlepših i za grad na Dunavu najznačajnijih objekata i ustanova, uskoro će dobiti novi izgled. Bolje rečeno, povratiti stari sjaj.
Naime privode se radovi na obimnoj rekonstrukciji zgrade, kojima je obuhvaćena i potpuna restauracija fasade.
Radovi na obnovi jednog od simbola Smedereva započeli su 9. januara ove godine, a po ugovoru investitora i izvođača, ne bi trebali da traju duže od 300 dana.
Vrednost radova će nadmašti milion i po evra a sredstva su obezbedili Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije, većim delom od donatora iz Evropske unije i grad Smederevo.
Većinu radova izvode neimari sa juga Srbije, „Investgradnja“, „Crna Trava“ i „Granit inženjering“ iz Leskovca i „Teming elektrotehnologija“ iz Niša, dok čast domaćih građevinaca brane inženjeri i radnici preduzeća „Jastrebac dimnjaci“.
Osim obnove fasade i zamene krova, na zgradi je postavljena nova pvc stolarija, zamenjene su stare instalacije i dotrajali podovi, a novi izgled dobiće i fiskulturna sala, svečana sala, kabineti i učionice. Biće zamenjen i kotao za grejanje. Umesto lož ulja biće korišćen pelet.
Dok traju radovi, učenici nastavu pohađaju u zgradi Tehničke škole i osnovnoj školi „Sveti Sava“, dok je za maturante nastava organizovana u „Godominu“.
Gimnazija ima nemerljiv značaj u prošlosti ali i budućnosti ne samo Smedereva i okoline. U njoj je dobro znanje steklo više od 20.000 dečaka i devojčica, od kojih su mnogi svojim znanjem i rezultatima zadužili i svoj srpski rod i čovečanstvo. Najpoznatiji među njima svakako je književnik Branislav Nušić, nenadmašni satiričar srpske književnosti i simbol tragične i slavne srpske istorije.
Od osnivanja, smederevski hram nauke je jedna od najprestižnijih gimnazija u Srbiji. Direktor ustanove Aleksandar Marinković i njegovi saradnici s ponosom ističu da je ona to i danas.
U njoj je nastala prva pozorišna grupa u Smederevu, prvo pevačko društvo, većina gradskih sportskih klubova i društava.
Prve učenike, njih 35, primila je 1871. godine. U sledećim decenijama nastava se uglavnom odvijala u zgradi tadašnje osnovne škole, koja se nalazila na mestu današnje gimnazije a koja će šezdeset godina kasnije biti dograđena i znatno proširena.
Prvi direktor bio je profesor srpske gramatike i zemljopisa Milan Maksimović. Osim njega i sadašnjeg prvog čoveka škole Aleksandra Marinkovića, na mestu direktora izmenilo se još 40 profesora.
Od osnivanja pa u sledećih 18 godina, do 1879. u školu se uvodi nastava za sva četiri razreda gimnazije a 1912. nakon što joj je pripojena Privatna niža ženska gimnazija, postaje šestorazredna mešovita škola, sa 340 učenika. Tačno deset puta više nego što ih je imala u prvoj godini rada.
Nastava se odvijala na tri smera: prirodno-matematičkom, društveno-jezičkom i filološkom odseku.
Škola nije radila u vreme Prvog svetskog rata, mnogi učenici su život položili za slobodu otadžbine a rad u punom kapacitetu obnovljen je 1920. godine. Kad je postala osmorazredna škola i dobila ime Smederevska gimnazija.
Tridesete godine prošlog veka, suočena sa stalnom nestašicom prostora za izvođenje nastave, Banska uprava je otkupila zgradu tadašnje Osnovne škole i susedno imanje, te obezbedila novac za proširenje zgrade. Radovi na prelepoj zgradi, koja izlazi na glavnu smederevsku saobraćajnicu, tako da „bode oči“ svima koji njome prolaze, završeni su 1935. godine.
25
U rekonstruisanoj i proširenoj zgradi učlenici i profesori su prvi put dobili, za to vreme, savremene kabinete.
I u Drugom svetskom ratu škola je delila mukotrpnu sudbinu naroda. Odmah po ulasku u grad, nemački okupatori su zgradu izuzeli za svoje potrebe, pa su se profesori i đaci snalazili po drugim zgradama. U prvoj ratnoj godini bilo je samo pedesetak radnih dana.
Eksplozija municije u Tvrđavi, 5. juna 1941. godine, teško je oštetila Gimnaziju, čija je zgrada za upotrebu osposobljena tek posle dve godine. Ponovo je kao škola radila dve meseca a onda su Švabe u njoj otvorile bolnicu za svoje ranjenike.
Za to vreme, nastava se odvijala u zgradi današnjeg Okružnog suda i bioskopu. Četvrte ratne godine nastava se vraća u Gimnaziju, pa ponovo prekida zbog bombardovanja grada od strane, kako se tada verovalo savezničkih zemalja, SAD i Velike Britanije.
Već 1945. prve godine po oslobođenju, u Gimnaziju je upisano čak 1.099 učenika, ali je zgrada u potpunosti obnovljena i ssposobljena za odvijanje nastave tek 1947. godine.
Od 1954. škola radi kao četvorogodišnja srednja škola. Poslednji veći građevinski radovi pre ovih današnjih na Gimnaziji su izvršeni 1972. godine, kad su dograđene četiri učionice.
Osim toga, učenici su u okviru proširenog kompleksa dobili fiskulturnu salu i radionicu za tehničko obrazovanje a u dvorištu škole izgrađeni su sportski tereni.
Poslednjih godina škola je bila prilično propala. Fasada se ljuštila, zbog dotrajale stolarije i instalacija, grejanje je bilo slabo, što je u znatnoj meri otežavalo odvijanje nastave.
Zbog radova, škola je još uvek prekrivena zaštitnim platnima pa Smederevci sa nestrpljenjem očekuju da radovi budu završeni i Gimnazija, jedna od najlepših srednjih škola u Srbiji, ponovo postane ikona njihovog grada.
Kao spomenik kulture, zgrada se nalazi pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Preko puta škole nalazi se spomenik jednog od prvih srpskih prosvetitelja Dositeja Obradovića, koji budnim okom motri da u Gimnaziji sve bude kako treba i da ona i za buduća pokolenja ostane rasadnik naučnika, lekara, inženjera i književnika.
Projekat sufinansiran iz budžeta grada Smedereva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
