U pitanju je Rastko Lupulović, poznat kao Milanče iz Otvorenih vrata, a bio je i član pank benda Kanda, Kodža i Nebojša.
A evo šta je on izjavio pre nego se zamonašio:
– Da, najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim i zamernim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran…u susretu sa verom i tradicijom, dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se…
Za glumu je rekao da se u njoj našao sasvim slučajno. U Petoj beogradskoj gimnaziji bio je jedva vrlo dobar, nosio je kožnu jaknu i konzumirao je lake droge. A za piće i drogu kaže da su stvar ljudi koji ne mogu da sagledaju i podnesu stvari koje se dešavaju u svetu i da je to samo bežanje od realnosti koja se plaća ponovnim susretom sa realnošću.
A glumu je upisao zbog popularnosti, zbog koj je posle nekog vremena postao svestan svoje običnosti. Postao je jako zapažen ulogom “U potpalublju” gde je bilo očigledno da njegov talenat nije običan. Rastko danas ima 42 godine i iguman je manastira Draganac, a zamonašio je 1996. godine u Dečanima. Iguman je postao 2013. godine.
– Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo,rekao je nakon zamonašenja.
Koliko je to u našoj moći da svima budemo sve, da bi svakog pridobili, jer je svaki čovek bitan, a pre svega bitna je tajna zajedništva, i ako mi ne izgaramo za zajedništvom, ako roditelji ne izgaraju za svoju decu, ako supružnici ne izgaraju jedno za drugo i očuvanje svetinje braka koji imaju, ako monasima nije najbitnija zajednica koju grade… treba da prihvatimo sa radošću sve nedaće koje nam se dešavaju u nošenju tog svog krsta.
