Zvaničan naziv postupka protiv komandanta Jugoslovenske vojske u Otadžbini bio je “Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)”, ali je danas mnogo poznatiji kao Beogradski proces.
Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine, bilo je otvoreno za javnost i prisustvovalo mu je oko 60 stranih izveštača.
Dragoljubu Draži Mihailoviću je suđeno pred vojnim sudom čiji je predsednik bio pukovnik Mihailo Đorđević, a članovi su još bili potpukovnici Milija Laković i Mihailo Janković. Pomoćne sudije bili su Nikola Stanković, Radomir Ilić i Todor Popadić (sekretar). Tužilac je bio pukovnik Miloš Minić, a kome je pomagao Miloš Jovanović.
Mihailović je bio optužen po 47 tačaka i suđeno mu je za aktivnosti protiv partizana, za kolaboraciju sa Nemcima i ratne zločine nad civilima.
Sam tok suđenja i danas je predmet osporavanja i kontroverzi. Sud nije prihvatio nijedan predlog odbrane. Savezničkim vazduhoplovcima koji su spaseni i evakauisani uz pomoć četnika 1944. nije bilo dozvoljeno da svedoče u Mihailovićevu korist sa obrazloženjem da je njihovo svedočenje nerelavatno. Samo su dve žene svedočile u Mihailovićevu korist.
Londonski list “Dejli telegraf” 14. juna 1946. godine objavio je tekst dopisnika sa suđenja u Beogradu u kojem je ovaj, između ostalog, pisao kako Draža deluje “umorno”, kako svaka njegova reč biva propraćena zviždanjem publike i kako ga sudija često prekida i ne dozvoljava mu da govori.
Izveštač “Tajmsa” stvari je video malo drugačije.
– Mihailovićeva odbrana je bila bez fraza, bez kivnosti na političke protivnike ili lične neprijatelje, jasno i podrobno. To je vojnik od zanata podnosio izveštaj, neodoljiv baš svojom jednostavnošću – objavio je izveštač.
Nešto od onoga što je Dragoljub Mihailović govorio u svoju odbranu ipak je sačuvano, a najčešće se citiraju reči koje je general izneo u samoj završnici:
OSTAO SAM VOJNIK UBEĐEN DA NAROD TREBA DA DA REČ NA KRAJU. UBEĐEN SAM DA SAM BIO NA PRAVOM PUTU. POZIVAO SAM NOVINARE CELOG SVETA I TRAŽIO MISIJU CRVENE ARMIJE. SUDBINA JE BILA NEMILOSRDNA PREMA MENI KADA ME JE BACILA U NAJTEŽE VIHORE. MNOGO SAM HTEO, MNOGO ZAPOČEO, ALI VIHOR, SVETSKI VIHOR, ODNEO JE MENE I MOJ RAD.
Poslednje završne reči odbrane izgovorene su 30 minuta posle ponoći, 12. jula 1946. godine. Čitanje presuda počelo je u 8:15 izjutra 15. jula. Od 47 tačaka optužnice general Mihailović je osuđen po osam.
Dragoljub Mihailović je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine.
Najveći broj istoričara kao datum smrti Dragoljuba Mihailovića uzima 17. jul 1946. Mesto streljanja je nepoznato, mada je najverovanije u pitanju bila Ada Ciganlija. Ni danas se ne zna gde je tačno grob generala Mihailovića.
(Dnevno)
