Ovaj natpis predstavlja pohvalu pesmu, napisanu u formi apostrofe, i u njoj se vidi uticaj crkvene poezije, ali i daleki ođeci viteške epike. Natpis je bio uklesan u kamenom stubu, koji je posle Angorske bitke bio postavljen na Gazimestanu, poprištu bitke.
Danas se ovaj tekst nalazi uklesan na malom kamenom stubu, koji se nalazi uz spomenik na Gazimestanu.
Ti što prolaziš kroz srpsku zemlju, bio ti stranac ili iz naše zemlje, ko bilo da si, kada dođeš na ovo polje-ono se Kosovo zove, Svud ćeš videti mnoštvo kostiju ljudskih, i uz njih mene od kamena u obliku krsta, grobnog mramora, gde uz te kosti stojim, nemoj proći da me ne pogledaš kao stvar bezvrednu i ništavnu, nego te molim priđi mi bliže, brate, i prouči reči koje na meni vidiš, pa ćeš razumeti iz kod uzroka, kako i zašto tu stojim.
I istinu ti kažem, kao da će ti živ čovek govoriti , sve što se zbilo, tačno ću ti reći. Ovde je nekada bio veliki samodržac divota ove zemlje, srpski vladalac, Lazar, veliki knez, prave vere najtvrđi stub, pučina pameti, dubina mudrosti,ognjeni um, branitelj stranaca namernika, hranitelj gladnih, milostiv sirotinji, utešitelj blagi ožalošćenih.
On je voleo sve što Xristos hoće. Sam od svoje volje je hteo, i s njime od njega vođena vojska bezbrojna, dobrih, hrabrih junaka, svetlih kao sjajne zvezde, krasnih kao šareno cveće na livadi, odevenih u zlato i drago kamenje, na dobrim konjima zlatom osedlanih, jahali su ti divni vitezi. Njih plemenite i slavne , kao dobar pastir i mudar vođa razumnih jaganjaca, poveo ih je da hrišćanski umru, da prime venac nebeske slave.
Složno se bezbrojni vojnici, zajedno s dobrim i velikim gospodinom, hrabri kao pravi hrišćani, kao u dvoranu krasnu na najlepšu gozbu, ustremiše na neprijatelja. I zgaziše istinsku zmiju, umrtviše divljega zvera, velikoga neprijatelja, nasutu alu paklenu, Murata i njegovog sina, porod aspide i zmije, štenad zvera i aždaje, i s njima još mnoge i mnoge. O čudne sudbine od Boga!
Junaka mučenika zarobiše, neverničke agarenske ruke, venac mučenički srećno dobi, veliki kez Lazar, postade mučenik hrišćanski i ne poseče ga niko drugi, braćo, nego ruka ubice, sina Muratovog.
Sve ovo se svrši godine 6897. od srvorenja sveta (1389), ptnaestog dana meseca junija, u utornik, da li šestog ili sedmog sata-to ne znam-Bog zna.
