Vojvoda Živojin Mišić, rođen u Struganiku u opštini Mionica, zapamćen je kao jedan od najvećih vojskovođa Srbije, ali i čovek “bez dlake na jeziku” koji uvek govori ono što misli.
– U ratu se lako gubi glava, ali se lako gubi i obraz , a čast i obraz bili su mu najvažniji i u mirnodopskim danima – njegove su reči.
Sledeća priča se zbila sredinom 1920. godine i bila je žestok udarac na zdravlje već ostarelog vojvode.
Naime, nakon što se, iako bolestan, Mišić prihvatio dužnosti načelnika Generalštaba vojske i mornarice Kraljevine Srba, Xrvata i Slovenaca, vrhovni komandant, regent Aleksandar Karađorđević, svratio je u njegovu kancelariju koja se tada nalazila u zgradi Vojne akademije i zatražio da mu vojvoda Mišić odmah saopšti detaljne podatke o nekoj malo važnoj stvari.
Vojvoda je pozvao svog ađutanta i izdao naređenje da mu se potrebni podaci pronađu u arhivi i dostave, ali regentu ovo nije bilo dovoljno dobro.
– Pa zar vi o tome ne znate? – pitao je Mišića.
– To je takva kaplarska sitnica da ja nju ne samo da ne mogu nego i ne treba da pamtim – odgovorio je vojvoda.
Izgleda da je ova opaska uvredila vrhovnog komandanta.
– Zar je to sitnica kad ja tražim!? – upitao je ljutito.
– Ma ko da je traži to je sitnica, i ja to ne znam – obrazložio je Mišić.
Ovo je potpuno razbesnelo regenta Aleksandra. – Ne znate! A šta vi znate? Vi ništa ne znate! Ništa! – povikao je.
Ovako oštar stav je verovatno mnogo povredio ostarelog vojskovođu. Odgovorio je u svom stilu.
– Ja ništa ne znam? Pa zar vi to tek sada vidite, posle Mionice i posle Suvoborske i Kolubarske bitke, posle Bitolja i Kajmakčalana, posle Dobrog Polja i zarobljavanja maršala Makenzena i posle Slovenije. Vidi se koliko ste vi vidovit kada tek sada zapažete da ja ništa ne znam. Čudim se i ne mogu dovoljno da se načudim što me još držite i trpite na ovom mestu. Postarajte se da za ovo mesto nađete pogodnije lice koje više zna, a ja onako mislim da mi ovde više nije mesto – rekao je.
Nije mnogo prošlo, a Živojin Mišić je pao u bolesničku postelju. Upućen je na lečenje u Pariz ali, nakon što je utvrđeno da se za njega ne može mnogo učiniti, tražio je da se vrati u Beograd.
Poslednje dane je proveo u Vračarskom sanatorijumu. Četrnaest meseci se borio sa bolešću. Za to vreme, Aleksandar Karađorđević ga je posetio samo jedanom, na Petrovdan 1920. nakon čega je održao govor odavši Mišiću najveće poštovanja i ističući njegove zasluge u borbi za slobodu Srbije.
Vojvoda Živojin R. Mišić je preminuo u Beogradu 20. januara 1921. u 5.30 časova pre podne. Bilo mu je 65 godina.
