U Srbiji je odrastao, ali nikada nije zaboravio Krajinu
Rajko Obradović (24) je zajedno sa svojom porodicom proteran iz Krajine 1995. godine u akciji “Oluja”. 20 godina kasnije, on se vratio u svoje rodno selo pored Gračaca, sa diplomom Pravnog fakulteta u Beogradu, da – čuva ovce.
U Srbiji je odrastao, ali nikada nije zaboravio odakle potiče. Zato je i odlučio da, barem na neko vreme, svoj život nastavi tamo gde su ga prisilno prekinuli te 1995. godine.
Kada je počela “Oluja”, bilo ih je sedmoro u malom automobilu. Tri bebe i četvoro odraslih. U koloni su bili punih 14 dana.
Pucalo se sa svih strana, bežali su glavom bez obzira.
– Boli nas kada neko spomene taj dan, velika je to rana. Trudimo se da ne razmišljamo o tome, zahvaljujemo se dragom Bogu jer smo svi preživeli taj pakao – rekao je Rajko Obradović za Telegraf.rs.
Zbog velike nostalgije za kućom i Krajinom, njegova porodica odlučila je da se vrati 1999. godine u Gračac.
– Nije tada bilo baš “mirno” kao danas. Ipak, to je bilo jače od njih, hteli su da se vrate po svaku cenu. Pridružio sam im se nekoliko godina kasnije – dodao je Rajko.
Bio je mali kada se sve izdešavalo, ne seća se ničega, ali želja da se vrati u redno mesto bila je jača od svega.
– Mnogima nije jasno odakle ta velika želja da se vratim, ipak sam bio dete. Ali, ja zaista ne mogu da vam opišem taj osećaj sreće i spokoja kada sam ovde, na svome. Završio sam fakultet u junu i odmah sam otišao u selo – rekao je Rajko Obradović.
Želja mu je da ostane u svom selu i da tu zasnuje i porodicu.
– Bio bih najsrećniji na svetu kada bi moja deca odrastala ovde u prirodi, daleko od grada i svakodnevnog haosa. Ovo je odmor za dušu, svoj sam gazda i okružen sam najbližima. Šta mi treba više? – dodaje Rajko.
Boli ga kada vidi srpske kuće koje su prazne i napuštene. Retko kad u njih neko svrati.
– Voleo bih kada bi se mladi vratili na svoje ognjište. Duša me boli kada vidim koliko je naših kuća zatvoreno. Preko leta neko i dođe, ali želja mi je da se u selu opet čuje onaj žamor ljudi kao nekada. Ja sam svoj život pronašao u ovome i stvarno sam srećan. Jednog dana ću imati farmu sa stokom – zaključio je ovaj mladi momak.
