Ova izreka se koristi kako u govornom tako i u književnom jeziku
Da li ste čuli možda da se negde kaže: “Skupljeni s konca i konopca”, a u jednoj narodnoj pesmi Vuk Karadžić je ovo zabeležio: “Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…”
A evo još jednog primera: “U ustanak se ubaciše nekakvi probisvjeti bez roda i imena, balije, šokci odbjegli robijaši, ljudi s koca i konopca”.
Izreka je stigla čak i do pravnih spisa, pa je tako u jednom delu Valtazara Bogišića zapisano: “Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane…što no riječ s koca i konopca”.
A ova izreka vuče svoje tamno znaćenje još iz turskih vremena, a evo šta ona znači zapravo: Kod nas je do 19.veka bilo rasprostranjeno da se osuđeni na smrt od strane Turaka nabijaju na kolac, a za one koji su izbegli ovu surovu smrt govorilo da su uspeli da pobegnu “s ko(l)ca i konopca”.
Izvorno, izreka se odnosila na okupljanje zlih i pokvarenih ljudi koji se ne libe da počine bilo kakav zločin jer su već osuđeni za najteža dela. Danas, akcenat je više na činjeni
