Nikada nije lako pronaći pravu istinu u istoriji, naročito ne kada više različitih autora i akademskih struja zastupa potpuno oprečne teze. Kada su u pitanju Sloveni, broj zabluda je možda i najveći.
Rana istorija slovenskih naroda je i dalje predmet rasprave, ali ipak postoje neke greške koje možemo da razjasnimo.
1. Miroljubivi zemljoradnici
Najčešći mit jeste da su stari Sloveni bili miroljubivi seljaci. S obzirom na teritorijalnu rasprostranjenost Slovena u Evropi i Aziji, nemoguće je poverovati u tu tezu. Za svaki delić zemlje koji danas naseljavaju, Sloveni su morali da se bore, a na putu su im bile i velike države kao što je Vizantija, Otomansko carstvo i drugi.
2. Plavokosi, plavooki i blede puti
Stanovište da su Sloveni plavooki, plavokosi i izrazito belog tena, koju podržavaju neke radikalne grupe, jednostavno ne drži vodu, naročito ako se imaju u vidu balkanski Sloveni. Kao i većina Evropljana, Sloveni uglavnom imaju svetlo braon kosu.
3. Sloveni su bili robovi
Zapadni istoričari smatraju da je reč “slav” potekla od reči “slave” što na engleskom znači rob. Moderne lingvističke studije međutim oborile su ovu tezu i pokazale da dve reči ni na koji način nisu povezane.
4. Sloveni nisu imali pismo pre glagoljice i ćirilice
Mnogi smatraju da su Sloveni pre dolaska misionara bili nepismeni, međutim brojni vizantijski tekstovi u kojima se aludira na slovenske spise pokazuju suprotno. Osim toga, arheološka iskopavanja u Novgorodu dovela su do otkrića natpisa koji potiču iz vremena pre susreta Slovena sa misionarima.
5. Sloveni i Skićani
Često se čuje da su Sloveni potomci Skićana, drevnog naroda koji je živeo na prostoru od današnje Rumunije pa sve do Kazahstana. Ipak, moderne studije su pokazale da je prapostojbina Slovena najverovatnije u regiji Vistula-Dnjepar, daleko od mora na čijim su se obalama nastanjivali Skićani. Takođe, lingvističke studije pokazale su da je jezik Skićana daleko bliže osetskim jezicima nego slovenskim.
