Psihoterapeut dr Vladimir Đurić aktivan je na društvenim mrežama, naročito Fejsbuku, pa vrlo često ume da oduševi i rasplače Srbiju svojim zapažanjima i iskustvima. Jedan od poslednjih posvetio je ljubavi između očeva i ćerki. Prenosimo vam njegov status:
„Sine, vrata ove kuće su ti uvek otvorena. A bude li te ikad takao onaj tvoj, samo dođi, pogledaj me i zagrli… Ne moraš mi ništa reći. Slomiću mu svaku kosku u telu”, reče moj automehaničar pre neki mesec pričajući o ćerki pred udajom. Ćelav, neobrijan, gojazan, u prastarom kombinezonu skroz zaflekanom od ulja, sa crtom od znoja i prašine po sred čela i „zakrvavljenim očima sa dušom“.
Veliki sam fan psihoterapije, obožavam sve što ima veze sa njom – kongrese, seminare, edukacije i radionice, predavanja, filmove i stranice na internetu sa tom tematikom…
Međutim, najviše volim što se pomenuta nauka ili možda „tajna veština“ može naći svuda, u svakoj ljudskoj interakciji ili mestu. U filharmoniji, pozorištu, kafani, šetalištu, košarkaškom terenu… Pa i u automehaničarskom kanalu dok otac koji je tu ostavio svoje najbolje godine da bi prehranio i iškolovao svoje čedo drži predavanje o vaspitavanju ćerki.
I nema tog profesora univerziteta i knjiškog moljca koji bolje poznaje materiju i ko je učio sa više razumevanja, ljubavi i odanosti prema porodici čuvajući to pile s njegovim očima u rukama crnim od ulja nakon 12-časovne smene u kanalu.
Šta mislite, da li će ta devojčica biti maltretirana? Da li će trpeti psihičko i fizičko zlostavljanje u braku? Da li će misliti da nema spasa, propiti se i navući na tablete? Da li će razviti paniku, hipohondriju ili neku psihosomatsku bolest levitirajući između pakla u braku i pakla osude od strane svoje sopstvene porodice ili društva?
Ili će shvatiti da NE MORA da ostane u tom braku, da ima alternativu, da ima taju, bez svih zuba, ali sa velikim srcem, ogromnom dušom i još većim rukama koje će je braniti od svega i svačega?
A čim ne mora, to je sasvim drugi padež. Njena sreća je tada samo njena stvar i zavisi od njenih ličnih preferencija. Ali zato njena tuga… Uvek ima s kim podeliti, a tuge koje se dele i nisu toliko strašne”.
