Samo u tri dragačevska sela ima oko 30 neženja. Milutin Veljković svoju sreću tražio je prvo u rodnom mestu, ali i u drugim selima, na gradske devojke čak nije ni bacao oko, ali sve je bilo uzalud – i dalje je sam!
“Nije bilo igranke ni veselja koje ja nisam obišao. Raspitivao sam se kod rođaka, išao svuda redom. Želeo sam u kući da imam ženu, prijatelja i saputnika, ali sve one kažu – mi na selo nećemo, imaš majku, imaš kravu i imanje. I tako nijedna nije htela sa mnom da živi u Goričanima”, kaže ovaj drgačevski neženja.
Najviše neoženjinih momaka u selima je preko pedeset godina, a iskusne neženje tvrde da je devojkama uvek bio miliji gradski momak.
“Majke ovim našim seoskim devojkama od malena pričaju – nemoj ćero ovde da se udaješ, da te krava mlati repom. Savetuju ih da idu u grad, da rade bilo kakav težak posao i da u gradu nađu muža”, rekao je Milutn.
Međutim, ne spori Milutin da na selu mora da se radi, ali opet si sam svoj gazda i ne zavisiš od drugih ljidi, niti čekaš platu od prvog do prvog.
“Da se ne lažemo, žena mora da uđe u štalu. Mora da radi oko stoke i oko njive. Posla ima za sve, ali to se deli na dvoje, ja sam tu da pomognem i odmenim kad god mogu, jer u kući je bitna sloga”, izjavio je Milutin i dodaje da ga ja samački život naučio svim poslovima.
“Znam da kuvam, da mesim i ispečem hleb, napravim sir i kajmak”, priča ovaj domaćin kog bi svaka žena poželela.
Iako devojke u širokom luku izbegavaju da se udaju na selo i tu su se malo pravila promenila, a Milutin kaže da se u domćinstvima danas više pitaju snajke nego majke.
“Roditelji se ne mešaju, ako snajka sa svekrom i svekrvom ne može fino da se slaže odmah se razdavajaju, žive pod posebnim krovom i oni dolaze kao gosti na kafu, ništa više”, rekao je Milutin.
Pored neženja, u selima ima i dosta devojaka koje se nisu udale, pa izgleda da su se na uskim dragačevskim stazama ipak mnogi zaobišli.
