Aleja zaslužnih građana formirana je na Novom groblju u Beogradu 1963. godine i do sada su u njoj sahranjene 682 osobe.
Aleju zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu projektovao je arhitekta Svetislav Ličina 1963. godine, sa ciljem da tu počivaju svi oni koji su svojim radom i životom obeležili epohu ove države.
U Aleji zaslužnih građana je sahranjeno 682 lica, a ona raspolaže sa nešto više od hiljadu grobnih mesta.
Na osnovu odluke Grada Beograda u Aleji zaslužnih građana mogu da budu sahranjeni nosioci najviših odlikovanja u Srbiji, akademici SANU i počasni građani glavnog grada. Gradonačelnik Beograda, ima diskrecino pravo da odluči o dodeli mesta za sahranjivanje ličnosti za koju se proceni da je dala značajan doprinos u nauci, umetnosti, kulturi i javnom životu grada i republike, a ne pripada navedenim kategorijama.
Zanimljivo je da su u Aleji velikana uglavnom grobnice u koje staju po četiri kovčega. Zaslužni građani tako nemaju mogućnost da biraju sa kim će biti sahranjeni, kao što je to na primer slučaj u Aleji velikana. Jedino što oni koji su javne ličnosti mogu da urade jeste da eventualno za života traže da ne budu sahranjeni u Aleji zaslužnih građana, odnosno da izričito u testamentu navedu gde žele da budu ostavljeni na večnom počinku.
Iako su po četiri ličnosti zajedno u istoj grobnici u Aleji zaslužnih građana, Grad Beograd ipak vodi brigu o tome da se, narodski rečeno, ne spajaju babe i žabe. Tako na primer nećete videti da je političar sahranjen uz pisca ili glumca. U ovoj aleji još uvek postoje i grobnice u kojima počiva samo po jedan građanin. Oni koji su još uvek sami u grobnici, dobili su tu privilegiju samo zato što naprosto još uvek nisu umrle druge ličnosti za koje bi bilo logično da budu sahranjene na tom grobnom mestu.
