Već 17 godina u porti manastira Koporin, kod Velike Plane, svake godine održava se Koporinski sabor, na kojem pred okupljenim vernicima nastupaju lokalna kulturno-umetnička društva, pesnici, pevačke grupe, glumci i recitatori.
Na kraju programa, svi učesnici dobijaju plaketu o učešću na manifestaciji koja nisi naziv „Despotov presten“.
Osnivač i stalni organizator Koporinskog sabora Živomir Mihajlović, fotograf i autor brojnih dokumentarnih filmova, objašnjava da ga je prilikom davanja imena plaketi inspirisala legenda koju je čuo o nesrećnoj ljubavi Despota Stefana Lazarevića.
Na jednom od svojih putovanja u Carigrad, grad svih gradova (mada ima i onih romantičnijih koji veruju da je to bilo na Svetoj Gori), Despot Stefan Lazarević, vladar Srbije i stariji sin Cara Lazara i Kneginje Milice, upoznao je lepu Italijanku Jelenu, princezu sa grčkog ostrva Lezbos. Kćerku Đenovljanina Frančeska Drugog Gatiluzija koji je bio gospodar ovog grčkog ostrva i sestru Irine Paleolog, supruge vizantijskog cara Jovana Sedmog Kantakuzena.
Visoka i vitka, sa dugom crnom kosom i vatrenim zelenkastim očima koje su sekle oštrije nego njegov čuveni mač, Jelena je odmah osvojila srpskog vladara. Bila je to ljubav na prvi pogled. Koja je krunisana prosidbom i zarukama 1402. godine. u Carigradu. Posle toga Stefan se vratio u Srbiju a Jelena je otišla na svoje ostrvo.
Skoro pune tri godine od tog susreta Jelena je šetala obalom Lezbosa, slušala šum talasa i krike zaljubljenih galebova, pogledom punim čežnje milovala beskrajnu pučinu Egejskog mora i ispraćala zažarene sutone, čekajući da na horizontu ugleda jarbole carskih galija. Čekala i dočekala.
Lepa Latinka je 1404. godine došla u Srbiju i postala despotica. Nažalost, ubrzo se smrtno razbolela. Očajni despot, vitez koji je svojom pojavom uterivao strah u kosti protivnicima na bojnom polju i izazivao zavidne poglede evropskih plemkinja, uzalud je tražio lek. Lek za telo nije našao ali se duša izpunjena ljubavlju i bolom setila leka za princezinu dušu. Obećao je svojoj dragani da će ostati samo njen. Da se posle njene smrti neće ženiti, da druga nikad neće zauzeti njeno mesto. Ni na jednom od dva njegova prestola: ni na onom u Beogradu, ni na onom u njegovom srcu.
Jelena je umrla posle 42 dana. Šest nedelja od ostvarenja sna i najveće ljubavi, do beskonačnog rastanka. Despot je održao svoju reč i ostatak života proveo u samoći. Sve do svoje smrti 1427. godine kada mu je, dok je jahao kroz Šumadiju, puklo srce. Ko zna, možda više nije moglo da izdrži tugu za izgubljenom ljubavi.
Oni koji su zaljubljeni, koji su doživeli velike ljubavi a posebno oni koji su bez njih ostali, verovaće u ovu priču. Oni drugi nikada neće saznati istinu.
Ono što je izvesno jeste da Despot Stefan nije imao potomstvo. Slavni i tragični usud Hrebljanovića je hteo da poroda nema ni Stefanov mlađi brat Vuk, kojeg su Turci pogubili 1410. u njegovoj tridesetoj godini.
Smrću Despota Stefana prekinuta je loza i dinastija Hrebljanovića, a večnu bitku za slobodu Srbije nastavio je njegov sestrić Đurađ, izdanak svetorodne loze Brankovića. Sin njegove sestre Mare. Kojeg je Stefan na saboru srpske vlastele i monaštva u srpskoj Srebrenici odredio za svog naslednika.
Ne zna se pouzdano gde je despot sahranjen. U Koporinu ili Manasiji. Ali i na jednom i na drugom mestu stoletne šume podjednako lepo šumore i pričaju priču o prohujalim vekovima, despotovoj borbi za slobodu srpskog naroda i njegovoj ljubavi. Prema Srbiji i Jeleni.
Projekat sufinansiran iz budžeta opštine Velika Plana.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
