Uvek kad neko za sebe kaže da je najbolji to zvuči pomalo nadmeno ali, naprosto, činjenice su takve, u Srbiji ne postoji udruženje koje se bavi pružanjem pomoći deci sa invaliditetom koje se po rezultatima i približno može meriti sa našim udruženjem – kaže Radovan Radulović (46), osnivač i predsednik Udruženja osoba sa cerabralnom i dečijom paralizom „Volja za životoim“ iz Velike Plane.
- Po čemu se izdvajate od sličnih udruženja?
-Po tome što niko o deci ne brine stručno i brižljivo koliko to čini naše udruženje, po tome što smo na putu da deci koja imaju najteži oblik invaliditeta obezbedimo dvadeset četvoročasovni boravak u našim prostorijama i što smo deci invalidima, koja mogu da budu radno angažovana, obezbedili posao u okviru našeg udruženja. A o kvalitetu i stručnosti usluga koje pružamo govori i to što imamo čak tri licence iz sistema socijalne zaštite.
- A to su?
-Licenca za uslugu lični pratilac deteta, licenca za personalnu asistenciju, licenca za pružanje usluge dnevni boravak a uskoro ćemo dobiti i licencu za uslugu stanovanje uz podršku. U Srbiji ne postoji nevladino udruženje koja ima četiri licence iz ove oblasti, a verovatno ni u celoj Evropi.
- Kada je udruženje osnovano?
-Osnovani smo 2003. godine, ove godine slavimo dve decenije rada.
- Ko je osnovao udruženje?
-Inicijator sam ja, a imao sam veliku podršku. Od ljudi čija deca imaju problem sa nekim oblikom invaliditeta, preko Opštine, do ministarstva nadležnog za socijalnu politiku i brojnih donatora. Od osoba koje su mi pomogle pomenuo bih sada već pokojnu književnicu Vericu Ranković i doktorku Mirjanu Barjaktarević.
- Šta vam je bila prva aktivnost, koju bi izdvojili?
-Akcija na uređivanju gradskih saobraćajnica, tako da bi se njima mogle kretati osobe sa invaliditetom.
- Kakav je bio rezultat?
-Odličan. Po omogućenom pristupu invalidima saobraćajnicama i javnim ustanovama Velika Plana je bez konkurencije najbolja opština u Srbiji. U to vreme smo radili kao Klub osoba sa invaliditetom „Srce na dlanu“ u zgradi gde je nekad bila opština. Onda smo, 2006. godine, kad smo ojačali i postali prepoznatljivi, dobili i svoju zgradu. To je zajednički projekat ministarstva socijalne politike i planjanske opštine. U tom objektu radimo.
- Šta radite, kakvi sadržaji postoje u toj zgradi?
-Na donjem spratu, u prostorijama površine 110 metara, pružamo uslugu dnevni boravak. Tu od osam ujutro do četiri sata popodne boravi dvanaestoro dece.
- Ko o njima brine?
-To su negovateljice Ivana Rašić i Snežana Stojiljković, master defektolog Marija Nikodijević i diplomirani specijalni pedagog Ana Kostadinović. Nadam se da ćemo se uskoro proširiti i na gornji sprat, što bi nam omogućilo da deci pružimo ne samo kvalitetniji dnevni boravak već i da o deci koja su teži invalidi a kojima su roditelji umrli, ili prosto ne postoje uslovi da ostanu u porodici, brinemo 24 sata.
- A na gornjem spratu su?
-Tri romske porodice.
- Imate li problema sa komšijama?
-Prave nam velike probleme. Dovoljno je da vidite količinu smeća oko zgrade da vam sve bude jasno. Galame. Prave haos. Jednom su nam umalo zapalili zgradu. Očajnički pokušavamo da to rešimo.
- Kako?
-Da ih uz pomoć Opštine iselimo na neku drugu lokaciju. Konkurisali smo za projekat „Socijalno stanovanje“ kod UNOPS-a, upravo s ciljem da tim romskim porodicama kupimo kuće na selu, sa okućnicom. Da i one, ako žele, mogu da rade.
- Poznati ste i po tome što decu često vodite izvan Plane.
-Svake godine decu po deset dana vodimo u Grčku na more. Idu bez roditelja, da bi se što više osamostalila. Najmanje jednom ih vodimo po sedam dana u Vrnjačku Banju i na Zlatibor. Ove godine smo tamo išli dva puta. Sa ponosom ističem da smo decu vodili na Ohridsko jezero, na Frušku goru, Divčibare, Taru i druga mesta.
- Na koji način se finansirate?
-Novcem koji dobijemo od ministarstva za socijalnu politiku i Opštine Velika Plana. A imamo i dosta donatora. Naprimer, projekat „Kuća sunca“ smo realizovali uz pomoć više od šezdeset donatora iz Velike Plane ali i susednih opština. Najviše su nam pomogle planjanske firme „Moment“, „Plana promet“ i „Građevinar“, „Dejan kolor“ iz Lozovika i „Staklo sklop“ iz Markovca.
- Projekat „Kuća sunca“ je?
-Dubravka i Mirče Milošević iz Vlaškog Dola, kod Žabara, roditelji deteta koje je invalid, su u Starom Selu kod Plane kupili jedno seosko domaćinstvo, sa dve kuće i dali nam je da je besplatno koristimo u sledećih deset godina. Mi smo te kuće spojili u jednu, u potpunosti ih rekonstruisali i dobili lep prostor za boravak dece. U kući imamo dve spavaće sobe za mušku decu, dve za žensku, dnevni boravak, muški i ženski sanitarni čvor, kuhinju i trpezariju. Ništa ne zaostaje za hotelskim smeštajem.
- Kakva je namena te kuće?
-Namera nam je da u nju smestimo jedanaestoro dece, šest ženskih i petoro muških, čiji stepen invaliditeta dozvoljava da rade, da privređuju. Ostalo nam je još da u objekat uvedemo grejanje i onda možemo da primimo prve stanare. Mada deca ovde već dolaze, okupljaju se preko dana i rade. Naime, opet uz pomoć donatora, među kojima je i Opština Velika Plana, izgradili smo halu za preradu voća i povrća, sa hladnjačom i sušarom.
- Da li ste počeli sa priozvodnjom?
-Da. S tim što se još uhodavamo, nemamo ugovoren plasman osušenog voća već ga prodajemo ovako, direktno, ljudima koje znamo. Imamo odlično sušeno grožđe.
- Imate i farmu kokošaka?
-E njome se posebno ponosimo i deca su njome oduševljena. Trenutno imamo 150 kokošaka, šesnaest vrsta. Pravi mali pernati zoološki vrt. Ali naglašavam da to nisu obične kokoške, u pitanju je ukrasna sitna živina. Prodajemo jaja i piliće. Mirče Milošević nam je kupio inkubatorsku stanicu, za 600 jaja. Upravo sad su mi javili da su jutros, 3.januara, počeli da izlaze prvi pilići.
- Ko brine o farmi pilića i sušari?
-Tamo imamo zaposlene tri osobe sa invaliditetom, koje mi plaćamo i još četiri, koje finansira Služba za nacionalno zapošljavanje. Deca im pomažu.
- Imate razloga da budete zadovoljni rezultatima.
-Ne da sam zadovoljan, već sam srećan. Kao što vidite i sam sam težak invalid. U ovome sam pronašao smisao života. Velika je stvar što mogu da pomognem deci kojima je sudbina bila da se rode kao invalidi ili da to, na svoju i nesreću svojih roditelja, postanu.
Projekat sufinansiran iz budžeta opštine Velika Plana.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
