Kad su 1944. godine iz BiH, nakon ogromne vojne pomoći koju su dobili od SAD i Engleske, prodrli u Srbiju i u sadejstvu sa Crvenom armijom počeli da zauzimaju sela i gradove, Titovi partizani su streljali desetine hiljada muškaraca i žena, ali i dece. Bez suđenja i presude.
Žrtve komunističkog terora bili su pojedinci za koje su partizani smatrali da su sarađivali sa švapskim okupatorom, pripadnici četničkog antifašističkog pokreta i članovi njihovih porodica ali i ugledni domaćini koji su se u ratu držali neutralno ali za koje su oni procenili da bi mogli da budu politički protivnici novoj vlasti.
Taj teror nije zaobišao ni Veliku Planu. Istoričar i profesor Darko Ivanović, koji je o istoriji i ljudima Plane i okoline objavio više od 20 knjiga,
Tvrdi da se posmrtni ostaci žrtava komunističkog terora nalaze
ispod sportskih terena Gimnazije u Velikoj Plani, koje koriste i đaci Tehničke škole i Ekonomsko-ugostiteljske škole.
-U školskom dvorištu Nemci su iskopali rovove. Kada su partizani zauzeli Planu hapsili su pripadnike četničkog pokreta ali i ugledne ljude koji im se nisu priklonili i za koje su smatrali da bi mogli da im budu politički protivnici, dovodili ih nad te rovove, streljali i zatrpavali – kategoričan je Ivanović.
Sa Ivanovićem se slaže i mladi istoričar iz Smederevske Palanke Nemanja Dević. Tragajući za dokumentima iz tog perioda on je u Arhivu Srbije pronašao dokument koji se odnosi na te zločine.
-Znamo da je u Velikoj Plani gde je ovaj dokument nastao najveće stratište nesrećnika koji su streljani 1944. godine na mestu gde je sada školsko igralište. Pa unuci sada igraju fudbal nad kostima svojih dedova – kaže Dević.
U izveštaju koji je ovaj istoričar otkrio, a koji je upućen Okružnom komitetu KPJ u Beogradu, partijski rukovodioci iz Velike Plane opisuju da je učestvovanje u streljanjima najbolja provera kandidata za prijem u Komunističku partiju.
-Iz priloženog spiska Ozne vidi se koliko smo ih do sada likvidirali. Trebalo bi još toliko da ih bude… Likvidaciju vrši bataljon. Vrše ih trojke i petorke, ali one ne znaju koga likvidiraju. Na likvidaciji isprobavamo ljude, jer to je jedan od najboljih načina, koji stoji na raspoloženju. Njegova odlučnost, revolucionarnost, beskompromisnost, mržnja prema neprijatelju – izražava se tu najbolje. Ko ne može da ubije neprijatelja, taj teško i skoro nikako ne može biti komunista – piše u dopisu.
Do sada prikupljeni podaci govore da na području smederevskog okruga postoji šest masovnih grobnica. Po spiskovima kojima raspolaže državna Komisija za tajne grobnice, u Smederevu, Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci komunisti su streljali 465 ljudi, dok se za još 310 osoba „pretpostavlja da su streljane ali za ih nema potpune dokumentacije“. Po istom izvoru, u Velikoj Plani je ubijeno najmanje 116 lica, dok se njih 88 vode kao nestali.
Među dokumentima nađen je i dopis Voje Kosovca iz Velike Plane, od 31. oktobra 1944. U njemu se, između ostalog navodi: One, za koje narod odobrava da se likvidiraju, likvidiramo noću, sa lepo odštampanom presudom. Rodbinu obaveštavamo da smo ih poslali za Beograd… Šta ćemo sa konfiskacijom imanja likvidiranih? Smatram da će nam oni čije smo sinove i rođake likvidirali biti – uvek neprijatelji. Zbog toga bi morali ekonomski ih uništiti, jer ćemo ih tako sasvim onemogućiti…
U svom naučnom radu „Oblici represije revolucionarnih vlasti prema monarhistima u Srbiji 1944-1953“, predsednik Komisije za tajne grobnice Srđan Cvetković, viši naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, Beograd, navodi da je „u Starom Selu kod Velike Plane stradalo oko 70 monarhista, od čega je 14 „reakcionara“ streljano po oslobođenju, a više od 50 stradalo i nestalo prilikom povlačenja ka Bosni“.
Kao izvor za ovu tvrdnju Cvetković navodi Nemanju Devića i njegovu knjigu „Smederevski kraj u Drugom svetskom ratu“, koju je pre dve godine izdao upravo Institut za savremenu istoriju.
Mada se prvim delom rečenice, posebno kad se imaju u vidu naslov i tema Cvetkovićevog teksta, sugeriše da je u pitanju 70 monarhista žrtava komunističkog terora, iz nastavka rečenice se da zaključiti da se većina njih ne može podvesti pod žrtve Titovog režima, već da su u pitanju Planjani koji su poginuli u borbama koje su jedinice pod komandom Draže Mihailovića u jesen 1994. i tokom 1995. godine vodile u BiH. Gde su se, zbog sticaja nesrećnih istorijskih okolnosti, pre svega zbog činjenice da su Amerikanci i Englezi odlučili da podrže Tita i partizane, a Mihailovića i četnike ostavili na cedilu, istovremeno borili protiv partizana, Nemaca i ustaša.
U delu pomenutog naučnog rada koji govori o likvidaciji poslednjih odmetničkih četničkih grupa u Srbiji, Cvetković navodi da je „poslednji odmetnik Jugoslovenske vojske u otadžbini u okolini Starog Sela i Velike Plane Andra Kojadinović ubijen 28. decembra 1948. godine.
Profesor u planjanskoj gimnaziji Darko Ivanović ističe da se ovom temom bavio godinama, istraživao činjenice i razgovarao sa brojnim svedocima, od kojih su mnogi bili i savremenici tragičnih događaja i da nema nikakve sumnje da se ubijeni još uvek nalaze ispod školskih sportskih terena.
-Moguće je da je neka porodica, koja je imala jaku vezu, odnela posmrtne ostatke svog najmilijeg, ali većina stradalih je ostala na mestu streljanja i ukopa.
On objašnjava da su pojedine žrtve zakopane veoma plitko i da je bilo slučajeva nalaženja njihovih posmrtnih ostataka.
U vreme Drugog svetskog rata u školskom dvorištu u kojem se sad nalaze sve tri planjanske srednje škole nalazila se osnovna škola. Bila je to prizemna zgrada. Posle rata dozidan je još jedan sprat i to je sadašnja Tehnička škola, a nekoliko desetina metara dalje podignuta je Gimnazija – objašnjava profesor Ivanović.
-Nekoliko godina posle rata, kada su počeli radovi na izgradnji Gimnazije, prilikom kopanja temelja, nađeni su posmrtni ostaci jednog nesrećnika iz Markovca. Uz kosti pronađeni su i delovi njegove odeće, koji još nisu bili istrulili. Jedna učiteljica je po džemperu prepoznala da je u pitanju njen brat, kojeg su komunisti streljali. I kasnije, prilikom građevinskih radova u školskom dvorištu, nalažene su pojedinačne ljudske kosti, ali su o tome, zarad mira u kući, ćutalo – nastavlja Ivanović.
U svojim istraživanjima najpoznatiji planjanski istoričar došao je do podataka da se u školskom dvorištu nalaze i posmrtni ostaci šestorice streljanih nemačkih vojnika.
-Streljani su uz ogradu, iza sadašnje pomoćne zgrade gimnazije u kojoj se obavlja praksa, i tu zakopani. Ni njihova tela nikad nisu izvađena. Porodice mnogih nesrećnika nisu znale gde su njihovi bližnji ubijeni, a i oni koji su znali da se neko njihov nalazi sahranjen u školskom dvorištu nisu smeli da o tome zucnu, a kamoli da pitaju da posmrtne ostatke prenesu na groblje i sahrane po običaju, na dostojanstven način – kaže Ivanović.
On upozorava da su komunisti i OZNA neke od svojih žrtava bacili u dva duboka bunara za vodu, od kojih se jedan nalazi u dvorištu nekadašnje modne konfekcije „Perkon“.
Projekat sufinansiran iz budžeta opštine Velika Plana.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
